EU poziva tehnološke gigante da obeleže AI sadržaje

Dok deo stručne javnosti poziva na usporavanje (ili potpuno zaustavljanje) AI, tehnološki giganti ulažu ogromne budžete u razvoj veštačke inteligencije.Evropska unija pokušava da preduhitri brzo širenje AI tehnologije, a najnoviji potez Brisela je zahtev tehnološkim gigantima kao što su Google, Meta, TikTok i Microsoft da počnu da označavaju sadržaje generisane uz pomoć veštačke inteligencije na svojim platformama.

Članovi Evropske komisije, pozvali su početkom juna velike tehnološke kompanije da počnu da dobrovoljno označavaju AI sadržaj, mnogo pre donošenja obavezujućeg zakona. EU trenutno radi na zakonu o veštačkoj inteligenciji koji bi postavio pravila za korišćenje AI tehnologije u 27 zemalja Unije. Predstoji ključno glasanje u Evropskom parlamentu sledeće nedelje, ali čak i kada bi zakon bio brzo donesen, njegove odredbe verovatno neće stupiti na snagu pre 2026. godine.

Potpredsednica Komisije za vrednosti i transparentnost, Vera Jourova zatražila je od 44 organizacije koje su potpisale dobrovoljni Kodeks prakse (Code of practice) EU za borbu protiv lažnih informacija da razviju posebne smernice za postupanje sa dezinformacijama koje generiše veštačka inteligencija. „Potpisnici koji integrišu generativnu veštačku inteligenciju u svoje usluge kao što su Bingchat za Microsoft, Bard za Google treba da ugrade neophodne mere zaštite da zlonamerni akteri ne bi mogli da koriste ove usluge za generisanje dezinformacija“, rekla je Jourova.

Među mnogim stvarima koje brinu EU su i tzv. ‘deepfakes’ koji bi mogli da prikazuju istaknute ljude ili obične građane koji govore ili rade stvari koje nisu rekli ili uradili u stvarnom životu. Dobar primer za to je ‘govor’ bivšeg predsednika SAD Baraka Obame koji upozorava na opasnosti od ‘deepfake-a’ – rečima koje nikada nije izgovorio. Krajem prošlog meseca, slika dima u blizini Pentagona u Vašingtonu, očigledno napravljena pomoću generativne veštačke inteligencije, praćena tvrdnjom da se dogodila eksplozija u vojnom objektu, izazvala je kratku paniku na berzama.

Za muzički biznis, posebnu zabrinutost izaziva širenje muzike koja prisvaja glas poznatog umetnika u pesmi generisanoj veštačkom inteligencijom koju umetnik nikada nije izveo. Poznat je primer numere generisane veštačkom inteligencijom koja sadrži vokale Drake-a i The Weeknd-a.

Još uvek ne znamo da li svi pretraživači i društvene mreže kao što su Facebook i TikTok imaju neophodne alate za identifikaciju sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom kada se pojavi, ali je jasno da mnogi ubrzano rade na razvoju tih funkcija.

Nedavno je Google predstavio novi alat koji omogućava korisnicima da provere da li je fotografiju generisala veštačka inteligencija, zahvaljujući skrivenim podacima ugrađenim u slike generisane veštačkom inteligencijom. Očekuje se da će taj alat biti dostupan široj javnosti ovog leta. Proizvođač softvera za uređivanje slika Adobe već implementira sličan alat.

Slični napori su u toku i među muzičkim kompanijama. Kompanija Believe radi na primeni mehanizama za otkrivanje AI generisanog sadržaja na svojim platformama, koji bi trebalo da budu potpuno operativni za najviše dva kvartala.

Tviter je 30. maja objavio da uvodi funkciju „Beleške o medijima“ koja će omogućiti pouzdanim korisnicima da dodaju informacije o fotografiji, kao što je upozorenje da je slika generisana veštačkom inteligencijom. Ta poruka će se pojaviti čak i na duplikatima koji se nalaze na drugim Tvitter nalozima.

Za razliku od Adobe-a i Google-a, Tvitter nije potpisnik Kodeksa prakse EU. Vlasnik Elon Musk je navodno povukao ovu društvenu mrežu iz grupe prošlog meseca, čime je izazvao oštru reakciju Evropske Komisije. „Obaveze ostaju“, napisao je na Tviteru Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnja tržišta, dodavši da „možete da bežite, ali ne možete da se sakrijete“. „Verujemo da je ovo greška Tvitera“, dodala je Jourova. „Izabrali su konfrontaciju, što je u Komisiji veoma zapaženo.

Breton je napomenuo da od 25. avgusta Kodeks prakse više neće biti dobrovoljan, već zakonska obaveza prema novom Zakonu o digitalnim uslugama (Digital Service Act - DSA) EU. Prema DSA, veoma velike onlajn platforme (Very large on-line platforms - VLOP) kao što su Tvitter i TikTok, i rasprostranjeni pretraživači kao što su Google i Bing, moraće da jasno i uočljivo obeleže ‘deepfakes’ (bilo da se radi o fotografijama, audio ili video sadržaju) ili će se suočiti sa velikim kaznama.

Evropski parlament radi na sličnim pravilima koja će se primenjivati na kompanije koje proizvode AI sadržaj u okviru najavljenog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act).

Potpisnici Kodeksa prakse će sredinom jula morati da objave detaljne izveštaje o naporima da zaustave dezinformacije na svojim mrežama, kao i planovima da na svojim platformama i uslugama spreče širenje lažnih informacija koje generiše veštačka inteligencija.