Iron Maiden No Prayer For The Dying

Većina kritičara ali i publike, album „No Prayer For The Dying“ (1990) su dočekali na nož što zbog odlaska Adriana Smitha, što zbog Dickinsonovog vokala koji je više režao nego pevao, ali i zbog nedostatka inspiracije što u tekstovima ali i muzički, međutim, kako vreme prolazi, dolazi se do zaključka da je Steve Harris gledao mnogo širu sliku od tog vremena kada je album nastajao. Danas, posle više od 30 godina od izlaska albuma, mnogi ga smatraju kultnim i nekom vrstom prekretnice benda.

CD: 1

1. Tailgunner
2. Holy Smoke
3. No Prayer for the Dying
4. Public Enema Number One
5. Fates Warning
6. The Assassin
7. Run Silent Run Deep
8. Hooks in You
9. Bring Your Daughter...To The Slaughter
10. Mother Russia